PROZOR-ÉDITIONS

Ulomak iz Gospode Glembajevih :
 
​
​
LEONE : Da, ja sam strašan, a gospođa barunica je za tebe simbol čiste sublimne Sreće ! Sjećam se kao danas : kako je stajala nad mrtvom mamom sa svojim Fifijem. Molila je Paternoster. Nije došla ni do « et ne nos inducas in tentationem », kad se rastreseno prekrstila, okrenula i prešla u onaj naš stari salon ! Tamo je stala nad onim Kirman-perzerom, sagnula se i probala mu kvalitetu ! Ti se sjećaš onog Kirmana ? Ja sam se uvijek kao dijete igrao na njemu Hiljadu i jedne noći ! (Onaj njegov pahuljičavi akvamarinski preljev ja sam zvao snijeg !) Tu moju Hiljadu i jednu noć, taj stari naš Kirman dala je još istoga dana prenijeti u svoju vilu Nad Lipom. U masi onoj skupih Tebrisa i Korasana (kojima si je ti obasipao), ona nije imala nikakve brige nego da još istoga dana prenese taj perzer k sebi. Auch eine edle Weltanschauung !
 
GLEMBAY : Das allessind Hirgespinste ! Ti ćeš prije li kasnije svršiti u ludnici !
 
LEONE : To već godinama slušam da sam überspannt i da ću svršiti u ludnici ! S time da ću ja u ludnicu, nema mamina smrt nikakve veze ! Moja se mati otrovala u eri skandala s tom pustolovkom, a sedam godina kasnije, za Alisinog sprovoda, našao sam od maminog krzna skrojen pasji poplun. Pseto te dame pokrivalo se krznom moje majke !
 
GLEMBAY : Ostavi me, molim te s tim tvojim glupostima ! Svi ste vi Daniellijevi psihopati, te na svojim suludim i bizarnim opažanjima gradite nekakve optužbe u zraku ! Sve su to magle i paučine ! Molim te ! O svim tim tvojim dokazima i indicijama nema ni govora ! Tvoja je mati prvi put digla ruku na sebe kad joj je bilo sedamnaest godina ! Onda nije mene još ni poznavala ! Tri je godine preležala po švicarskim Nervenanstaltima, a to su gospoda Daniellijevi preda mnom – naravno – lukavo, grčki, venecijanski zatajili ! To je bila žena koja se abnormalno bojala mirisa ruža i tamne sobe. Ja se uopće ne sjećam egzistira li na svijetu nešto čega se ona nije bojala ! Ona je cviljela od užasa ako su negdje zaboravili zatvoriti vrata ! Htjela je jedanput da skoči s jurećeg šnelcuga još kad je tebe nosila, a gdje je onda bila još barunica Castelli ? Idi, molim te ! Sve ovo što ti buncaš bolesni su moždani ! Das alles sind Hirngesinte nur ! Ustvari, to je arogantno i okrutno spram tvog rođenog oca. Ti si kapriciozan neuropat, kakva ti je bila i mati ! Čekaj da i ja tebi kažem istinu : ja sam s tvojom majkom proživio dvadeset tako teških godina – da sam nad njenom mrtvačkom posteljom odahnuo kao od kakve more ! Eto, sad imaš ti svoje dokaze i indicije. Violentno hoće da ode. Leone uzbuđeno za njim. Zaustavi ga upravo na vratima.
 
LEONE : Molim te, ponovi to ! Kako si to rekao ?
 
GLEMBAY istrgne se sinu razdraženo : Pusti me ! Proklet bio onaj dan kada su Daniellijevi stali na moj put ! U ovim daniellijevskim maglama mučio sam se dvadeset godina ! Što hoćete još ? Zar vam još uvijek nije dosta ?
 
LEONE : Molim te, samo moment, da se objasnimo ! Možda je to posljedni put ! Jesi li ti uvjeren da se mama nije otrovala zbog barunice ?
 
GLEMBAY : Gradski fizik ustanovio je službeno da je uzela prejaku dozu veronala. Bez veronala ona već od Alisinog poroda nije mogla da zaspi. Tako je ustanovio gradski fizik i tako je sastavjen i policajni zapisnik.
 
LEONE : Dobro ! Ali secret de polichinelle bio je u gradu da je barunica tvoja metresa ! Ti si njoj kupio vilu Nad lipom. Sjećam se da sam se na ulici uvijek plašio baruničine ekipaže, ne vozi li opet tebe u svojim kolima !
 
GLEMBAY, zamišljeno, introspektivno : Ja sam prekinuo s tvojom majkom one godine kada smo tebe dali u Cambridge. A nismo se formalno rastali zbog vas ! (Djece !) Ivan je tad upravo svršavao u Berlinu ! Alis je bila još uz guvernantu.
 
LEONE : No, dobro, dobro ! Ali još dvije godine prije ove vile Nad lipom ti si već barunici bio kupio Karmelitske crkve u Beču trokatnicu !
 
GLEMBAY : Odakle ti to znaš ?
 
LEONE : Pa to su znali svi kod nas i sluge i guvernante. Čitav personal !
 
GLEMBAY, starački nesigurno i umorno : To su znali svi ? A ja sam mislio da to nitko ne zna ! Pa dobro ! Ako su znali svi, čitav personal, to nisu mogli da znaju da je ta žena vrijedila više nego sedamdesetidesam hiljada drugih žena ! Ja sam njoj kupio trokatnicu u Beču, da, kupio sam, pak što onda ako sam joj kupio trokatnicu i ako je čitav personal za to znao ? Da, za ono srce, za onaj élan vital, za onu kulturu, za onu maldost, dragi moj, jedna trokatnica ? A što je to jedna trokatnica za sve ono ?
 
LEONE dugo promatra svoga oca. Tiho i žalosno : Između na je uvijek tako bilo iz početka ! Sve tvoje, od prvoga dana otkako se sjećam, bilo mi je strano : tvoji sapuni, tvoja engleska kolonjska voda, tvoj duhan, tvoji mirisi ! Kad si me milovao po kosi, ja sam se uvijek bojao tvog nokta da me ne odere ! Sve tjelesno tvoje stajalo je između nas kao zid ! Ti si mene još kao dijete sablažnjavao svojim monoklom i ja nikako nisam mogao da shvatim čemu ti nosiš u oku onaj svoj stakleni kotačić ? Baš zbog ovog monokla ja nikada nisam mogao da ti vjerujem ništa ! Sve je to predstava. Ti predstavljaš bankira Glembaja koji traži formalnu juridičku mogućnost da spere jednu klevetu sa svoje metrese ! Kakav élan vital ? Kakvo srce ? Ta žena pere se dnevno s dvadesetisedam pomada i krema, ona se maže đurđicima i medom i čitave dane ne radi drugo nego se kupa u limunu i mlijeku ! Njena pedesetitri kofera i tri hrta, to je ta njena kultura ! Kada bi čovjek zbrojio sve funte što godišnje padaju za njene bistenhaltere i korzete i kozmetiku, mogao bi da nahrani sve siromahe njenog karitativnog Dobrotvornog Ureda. Was sage ich ? Das ganze Land könnte sich sattfressen mit dem Geld ! Ta dobrotvorka gazi ljude svojim konjima, a ti tu sanjaš o njenom srcu ! Kako je sve to jadno. Čovječe ! Ta žena gazi preko egzistencija tako šarmantnozločinački, da tu normalnome čovjeku staje pamet ! A ovakav stari gospodin sjedi ovdje s monoklom u oku i pjeva pjesmu o njenom srcu ! Jedna infernalna slika ! I što govore ljudi da nema danas što da se slika ? Slikara nema, ali od motiva sve vrvi kao u paklu ! Naslikati bi te trebalo ! Ovaj tvoj iracionalni, viši smiješak oko tvoje usne kad govoriš o njoj, to bi trebalo fiksirati ! « Tko je ona ? » « Ima li tko uopće pojma tko je ona ? » « I to još ovakav überspannt neurastenik kao tvoj izgubljeni sin ? »