PROZOR-ÉDITIONS

Ulomak Amerikanske jahte u splitskoj luci :

 

​

​

KONTESA : Htjela bih i ja, napokon, doživjeti nešto dobro.

RUĐE : I doživjet ćeš.

MOME : Sve ovisi o tebi i o Keku.

KONTESA (nestrplivo) : Govorite... jer ja bih morala pripaziti na ono malo ručka -

RUĐE : Ako zakasniš, možeš žrtvovati jednu pjatancu...

MOME : Onda će ostati bez ručka -

KONTESA : Govorite – govorite -

RUĐE : Znaš, Kekovo prijateljstvo sa onom Amerikankom -

KONTESA (sa ponešto zlobnom aluzijom) : Koja pije naftu...

MOME : To ne valja uzeti ad litteram !

KONTESA (k.g.) : Ali jede konzerve...

RUĐE (prelazi uzvišeno preko njezinih aluzija) : U zgodnom momentu, velim, Keko bi joj mogao spomenuti Tiziana

MOME : Kako bismo ga i prodali -

RUĐE : Kad bi se netko našao tko ima smisla za takve stvari -

MOME : I tko ima ambicije da mu na zidovima vise Tiziani ili Rafaeli. Za nas je to svejedno !

RUĐE : Mi ionako nemamo zidove !

KONTESA : Ali imam ih ja ! Ovo je moja kuća.

MOME : A hipoteke ?

RUĐE : A do kada, velim, do kada ?

KONTESA : Po pogodbi imam pravo uživanja do smrti.

MOME : Od jedne sobe !

RUĐE : Koja može biti i u šufitu, gdje se ne mogu ni čavli zabiti a kamoli objesiti Tiziani !

KONTESA : Mene neće nitko izbaciti iz ovog stana... Hipoteke su već u ruci jednog svećenika !

RUĐE (sretan što može dati oduška svom ateističkom snobizmu) : To su najokrutniji vjerovnici. Okrutni kao i njihov bog !

MOME (koji je pobožan, sad, za prvi put, odriče se svoga kompanjona i protestira okrenuvši se kontesi, koja se prekriži na Ruđinu psovku) : Oprosti mu, Kate, njegove volterijanske blasfemije.

RUĐE (pojačano) : Velim : kao i njihov bog ! (Pauza.) Ali da zaključimo. Šta ćeš nam dati ako prodaš Amerikancima Tiziana ?

KONTESA (malo uzrujana) : Tizian je Kekičin. Vi znate da mu ga je darovao, kad se je krstio, otac moga muža i vaš. Akt je kod notara.

RUĐE : Si, si ! Giusto !

MOME : To je tačno !

KONTESA : Dakle Tizian je Kekičin.

RUĐE : Jest – falšni ! Ali pravi, velim, a to zavisi o nama – pravi je naš. Tvoj, njegov (pokazuje na Momu) i moj

KONTESA : Pa vljda nećete -

MOME : E perchè no ? Zašto ne ?

RUĐE : Ako ga prodaš za pravog, autentičnog, onda, velim, i mi zaslužujemo naš dio. Nas smo četvero : polovicu tebi i Kekici, a polovicu meni i Momi.

KONTESA (konsternirano, plane) : I zato ste dolazili amo, baš na dan Bašćine smrti !... Lihvari ! Ucjenjivači ! Bezdušnici !

RUĐE i MOME (koji se nisu nadali toj erupciji, u prvi čas se zbune, a onda se hitro snađu) : Ali, Kate... Che parole ! Zar nama nije potreba kao i tebi ?

KONTESA : Ja ću sama reći Amerikancima da je to falsifikat.

RUĐE (opet u svojoj pozi) : I dobit ćeš, velim, dva dolara za nj !

MOME : Upravo jedna misa za dušu pokojnog ti muža -

RUĐE : I kvartin ulja za lumin pred njegovom fotografijom... Idimo, Mome. (Pođe k izlazu lijevo.)

MOME (polazeći za njim, kontesi) : Adio, Kate !...

KONTESA : Čekajte !

RUĐE (okrene se, a i Mome s njim, oba u stavu očekivanja) : Dakle ?

KONTESA : Previše tražite, popustite -

RUĐE : Polovicu, velim. Ni dolar manje !