Ulomak

 



BAKICA (nervozno) : Šta sam ono... (Sjeti se) : A ! (Opet joj uzme glavu u krilo, blago) : Eto, dijete moje, ti si zaplakala bila, a to je meni dosta. To mi je, hvala Bogu, dosta. I eto, slušaj dobro, uvidi moju dobrotu : ja ti opraštam. Sve ti opraštam. Krala si, objeđivala si me – svejedno. Ja ti opraštam.
MAMA (ljubi joj ruke) : Hvala vam, majko.
BAKICA : Tako. Ustani. Daj da te poljubim u čelo. Tako. Sad idi lijepo.
MAMA (oprezno podje prema vratima.)
BAKICA (naglo) : Mala.
MAMA (se trgne i ukoči) : Šta je ?
BAKICA : Hodi bliže, dijete moje.
MAMA (stupi korak) : Molim.
BAKICA : Sad mi ne govoriš više « vi » ! Ha ?
MAMA : Meni je sve pravo...
BAKICA (gleda je, kao u čudu) : Pa zašto si onda lagala ?
MAMA (puna je slutnje) : Ja ?... Molim ?... Kada ?...
BAKICA (oštrije) : Pitam te zašto si priznala da si krala novac ? Zašto ? A zapravo ga nisi krala !
MAMA : Vi ste rekli da jesam...
BAKICA (kao da je zadovoljna) : A ? zato, što sam ja rekla da priznaš ? Dobro...
MAMA : Mogu li otići ?
BAKICA : A ti sve radiš, štogod ja želim ?
MAMA : Sve.
BAKICA (sasvim običnoi ne gledajući je) : Klekni.
MAMA (klekne).
BAKICA (kg) : Digni tri prsta.
MAMA (učini).
BAKICA (kg) : Govori sa mnom : ja sam krala.
MAMA : Ja sam krala...
BAKICA (kg) : I palila. I ništila.
MAMA : I palila. I ništila.
BAKICA (kg) : U podrumu.
MAMA : U prodrumu.
BAKICA (kg) : U magazinu.
MAMA : U magazinu.
BAKICA (kg) : I upropastila svoga muža.
MAMA (šuti ; onda tiho) : I upropastila svoga muža.
BAKICA : Ustani.
MAMA (ustane).
BAKICA (kg) : Donesi mi ulja iz podruma ; Kandilo mi se ugasilo.
MAMA (stoji nepomično).
BAKICA (ponovi sasvim obično, i ne gledajući mamu) : Donesi mi ulja iz podruma.
MAMA (tiho) : Ne može se sa svjetlom u podrum.
BAKICA (kg) : Donesi mi ulja iz podruma.
MAMA (kg) : Ne može...
BAKICA (se okrene naglo) : Ti ne ćeš ?