Ulomak Golgote :
 


KRISTIJAN : Mi hoćemo borbu ! Ali na našu korist ! Mi ne ćemo glavom kroz zid ! To je provokacija ! Provokacija može da nas sve upropasti ! Zemlja nije nebo ! Zemlja je pakao ! Sve treba svoj plan i sistem ! Sve treba vremena ! Hladnokrvno, pametno, po planu, a ne glavom kroza zid...
 
JEDAN RADNIK : Tako je ! Dobro govori Kristijan ! Ja se slažem s njime ! Ja sam, drugovi, čitao Darwina ! On tamo veli i opisuje, kako je čovjek postao od majmuna čovjek, i kako je to trebalo milione i milione godina, dok se je to sve dogodilo ! A socijalizam je tako uzvišena ideja, pa kako bi ona mogla da se stvori preko noći ? To ne može preko noći ni silom da se stvori, da se rodi novo društvo...
 
PROTUGLAS : Ti si majmum još i danas ! To je izdaja ! Kristijan je Juda ! Ustrijelili su nam odbor ! Da živi Andrej ! On je jedini predstavnik našeg odbora !
 
RADNIK : Ja se ne dam vrijeđati. Ti si lopov ! Tučnjava.
 
PRVI GLAS : Tu se ne zna ni tko pije ni tko plaća !
 
DRUGI GLAS : Još ćemo mi stradati ! A koja korist od te svađe ?
 
ORNJAVA MNOGIH GLASOVA : Živio štrajk za tarifnu povišicu ! Tako se ne da živjeti !
 
GLASOVI : Izdaja ! Nije izdaja ! Nema izdaje ! Andrej ! Kristijan !
 
PROTUGLASOVI : Vi ste Jude ! Što hoćete ? Živio štrajk !
 
GLAS : Ja sam bio u Americi ! Tamo je sve za socijalizam ! Tamo se glasa u parlamenat !
 
PROTUGLAS : Imaš hiljade dolara u banci ! Ti si kapitalist !
 
GLAS : Ti bi valjda moje dolare, je li ? Ja sam ih svojom krvlju namočio ! Razbojnik ! To je tebi revolucija, je li, krasti tuđu muku ? Jude prokleti ! Lopovi !
 
Padaju prvi udarci i ćuške. Doći će do tučnjave. Ljudi su agresivno nasrnuli jedni na druge.
 
GLAS STARCA : Ljudi, čujte me ! To je još nisam doživio u našoj organizaciji ! Sedamdeset i jednu godinu brojim, ali to nisam doživio ! Molim vas, kao Boga, čujte me ! Andrej ima pravo i Kristijan ima pravo ! Najbolje bi bilo da se pomire ! Nama treba sloge ! Mi nismo psi i mačke ! Sloge nam treba, ljudi !
 
GLASOVI : Tako je ! Sloge ! Kristijan, Andrej ! Pomirite se !
 
KRISTIJAN : Čujte me, ljudi ! On je mene u srce udario ! Rekao mi je da sam ja Juda ! To nije istina ! Ja nisam Juda, ljudi ! Ja sam za konkretan štrajk ! Da živi tarifalni štrajk ! I tko je sa mnom, ja mu pružam ruku ! Eto moje ruke, ja opraštam, u interesu našem, un interesu zajednice, kolektiva...
 
Pruža ruku Andreju i hoće da mu priđe. Ali je Andrej pograbio neku turpiju, navalio na Kristijana i ranio ga u vrat i glavu.
 
KRISTIJAN viče krvav. Ja njemu ruku, on mene nožem ! On mene nožem !
 
Taj udarac turpijom bio je znak za alarm, i ljudi su navalili jedni na druge, i nastala je tučnjava. Urlanje, jeka udaraca ; metalne cijevi, palice, lanci, užeta, kaos.
 
GLASOVI BORBE : Mi se ne damo terorizati !
Živio štrajk !
Živjela Revolucija ! Na barikade !
Ako se tučeš ti, tučem se i ja !
Evo ti, na !
Vi ste volovi !
Glupani !
Jude !
Vi ste Jude !
Crveni lopovi !
Žute svinje !
Agenti !
Židov !
Pfuj te budi, Židov !
Hulje !
Darvinisti !
Amerikanci !
Živio Andrej !
Živio Kristijan !
Dolje provokacija !
Dolje policajagenti !
Kristijan !
Andrej !
Dolje izdajice !
Osveta !
Ubili su nam najbolje ljude !
Marš van !
Evo ti, gade !
Marš van ! Juda !
Evo ti, na !
Vi ste buržuji !
Vi još niste ni buržuji !
Banda vi lijena, ogavna !
Kukavice !
Hulje !
Sramota !
Da živi generalni štrajk !
Hoćemo pola kile mesa !
Dolje arsenal ! Sramota !
Jedan radnik, pa ovako govori !
Van s njim !
Sramota !
Kristijan !
Andrej !
S desna Nadglednik. On se odnekud izvana proverao, kroz skele na oklopu lađe. Jakim zviždukom svoje zviždaljke je alarmirao ljude na svoju prisutnost, jer ga inače ne bi nikako opazili. Istodobno se od onih citadela topovskih spušta na scenu četa soldata u kacigama. Ljudi se razbjegli kud koji, i nestali po onim rupama kotlova i skela. Javlja se monotona buka čekića, turpija i mješina : vrcaju iskre, lupaju panceri, ljudi su proradili od straha.