PROZOR-IZDANJA

Ekstrakt d'unAmerička jahta u splitskoj luci:

 

​

​

GROFICA: I ja bih voljela napokon doživjeti nešto dobro.

RUĐE: I proživjet ćeš.

MOME: Sve je na tebi i Keku.

GROFICA (nestrpljivo): Govori... jer ću se i ja morati malo pobrinuti za jelo.

RUĐE: Ako zaostaneš, uvijek možeš žrtvovati pladanj kanapea…

MOME: Pa neće jesti!

GROFICA: Govori... govori!

RUĐE: Znaš, ovo prijateljstvo Keka za ovog Amerikanca...

GROFICA (s nečim perfidnim u aluziji): Tko pije benzin...

MOME: Ne uzimaj ad litteram!

GROFICA (ista igra): Ali ona jede konzerviranu hranu...

RUĐE (preskoči njegovu aluziju bez reakcije): U pravom trenutku, kažem, Keko bi mu mogao reći za Tiziana.

MOME: Kako bismo se dogovorili da ga prodamo!

RUĐE: Kad bismo sreli nekoga tko zna za takve stvari...

MOME: A tko ima ambiciju da mu na zidovima visi Tizian ili Raphael. Za nas je ravnopravno!

RUĐE: Ionako nemamo zidova!

GROFICA: Ali imam! Ovo je moja kuća.

MOME: Što je s hipotekama?

RUĐE: A do kada, velim, do kada?

GROFICA: Po ugovoru imam ga pravo uživati do smrti.

MOME: Samo jedne sobe!

RUĐE: Tko može biti na tavanu gdje ne možeš ni čavao zakucati, a što je s Tizianom!

GROFICA: Nitko me neće izbaciti iz ove kuće... Hipoteke su već u rukama svećenika!

RUĐE (sretan što se može prepustiti svom ateističkom snobizmu): Od svih vjernika oni su najokrutniji. Okrutni kao njihov Bog!

MOME (koji je pobožan, sada se prvi put odvaja od svog pajdaša i protestira, okrećući se grofici koja se prekriži na Ruđevo bogohuljenje): Oprosti mu, Kate, na njegovim voltairovskim ispadima.

RUĐE (jače): Kažem: kao njihov Bog! (Pauza.) Ali završimo s tim. Što ćeš nam dati ako Tiziana prodaš Amerikancima?

GROFICA (malo razdraženo): Tizian je kod Keka. Ti dobro znaš da je otac moga muža - dakle tvoj - njemu to dao na krštenju. Tapija je kod notara.

RUĐE: Da, da! Giusto!

MAJKA: Tako je!

GROFICA: Dakle, Tizian pripada Keku.

RUĐE: Da - lažnjak! Ali ono pravo, kažem, a to ovisi o nama - ono pravo je na nama. Tvoj, njegov (pokazuje na Mome) i moj.

GROFICA: Ti to ipak nećeš učiniti!

MOME: E perchè no? Zašto ne ?

RUĐE: Ako ga prodaš za pravog Tiziana, autentičnog, onda, kažem, i mi imamo pravo na svoj dio. Četvero nas je: pola ti i Keko, a drugo pola ja i Mome.

GROFICA (preneraženo, raspaljeno): I zato ste došli ovamo, baš na dan smrti mog muža! … Lihvari! Iznuđivači! Ljudi bez srca!

RUĐE i MOME (koji nisu očekivali takav ispad, prvo se zbune, ali se brzo saberu): Ali Kate, … Che parole! Ne treba li nam svima?

GROFICA: Sama ću reći Amerikancima da je to lažnjak.

RUĐE (i dalje s istim afektom): A za to ćeš dobiti samo dva dolara, kažem!

MOME: Zapravo, tek toliko da platiš misu za svog pokojnog muža...

RUĐE: I litru ulja za svijeću ispod njegove fotografije... Idemo, mama. (Krenu prema vratima s lijeve strane.)

MOME (sljedeći, grofici): Adio, Kate!...

GROFICA: Čekaj!

RUĐE (okreće se i Mome, oba pozorno): Da?

GROFICA: Previše tražite, smanjite zahtjeve!

RUĐE: Pola, kažem. Ni dolara manje!