PROZOR-IZDANJA

Ulomak

 

BAKICA (nervozno) : Šta sam ono... (Sjeti se) : A ! (Opet joj uzme glavu u krilo, blago) : Eto, dijete moje, ti si zaplakala bila, a to je meni dosta. To mi je, hvala Bogu, dosta. I eto, slušaj dobro, uvidi moju dobrotu : ja ti opraštam. Sve ti opraštam. Krala si, objeđivala si me – svejedno. Ja ti opraštam.
MAMA (ljubi jog ruke) : Hvala vam, majko.
BAKICA : Tako. Ustani. Daj da te poljubim u čelo. Tako. Sad idi lijepo.
MAMA (oprezno podje prema vratima.)
BAKICA (naglo) : Mala.
MAMA (se trgne i ukoči) : Što je ?
BAKICA : Hodi bliže, dijete moje.
MAMA (Stupi Korak) : Molim.
BAKICA : Sad mi ne govoriš više « vi »_cc781905-bad5-51c! Ha ?
MAMA : Meni je sve pravo...
BAKICA (gleda i, kao u čudu) : Pa zašto si onda lagala ?
MAMA (puna i slutnje) : Ja ?... Molim ?...
BAKICA (oštrije) : Pitam te zašto si priznala da si krala novac ? Zašto ? A zapravo ga nisi krala !
MAMA : Vi ste rekli da jesam...
BAKICA (kao da i zadovoljna) : A ? zato, što sam ja rekla da priznaš ? dobro...
MAMA : Mogu li otići ?
BAKICA : A ti sve radiš, štogod ja želim ?
MAMA : Sve.
BAKICA (sasvim običnoi ne gledajući i) : Klekni.
MAMA (klekne).
BAKICA (kg) : Digni tri prsta.
MAMA (ucini).
BAKICA (kg) : Govori sa mnom : ja sam krala.
MAMA : Ja sam krala...
BAKICA (kg) : palila sam. nistila sam.
MAMA : palila sam. nistila sam.
BAKICA (kg) : U podrumu.
MAMA : U prodrumu.
BAKICA (kg) : U časopis.
MAMA : Časopis U.
BAKICA (kg) : Upropastila sam svoga muža.
MAMA (šuti ; onda tiho) : Upropastila sam svoga muža.
BAKICA : Ustani.
MAMA (ustanova).
BAKICA (kg) : Donesi mi ulja iz podruma ; Kandilo mi se ugasilo.
MAMA (stoji nepomicno).
BAKICA (ponovi sasvim obično, i ne gledajući mamu) : Donesi mi ulja iz podruma.
MAMA (tiho) : Ne može se sa svjetlom u podrumu.
BAKICA (kg) : Donesi mi ulja iz podruma.
MAMA (kg) : Ne može...
BAKICA (se okrene naglo) : Ti ne ćeš ?